Davlat va huquq asoslari - Давлат ва ҳуқуқ асослари
- Мақолаҳои тоҷикӣ
- Адабиёти тоҷик
- Асосҳои давлат ва ҳуқуқ
- Асосҳои туризм
- Биогеография
- Бонк ва бонкдори
- Гумрук
- Забони англисӣ
- Информатика
- Иншо ва мавзӯи озод
- Консепсияҳои табиатшиносии муосир
- Маркетинг
- Менеҷмент
- Микро ва Макро иқтисод
- Молия ва қарз
- Назарияи Иқтисод
- Омор
- Психология
- Саволҳо ва Ҷавобҳо
- Сиёсатшиносӣ
- Таърихи динҳо — Диншиносӣ
- Таърихи халқи Тоҷик
- Фалсафа
- Фархангшиносӣ
- Экология
- Демография
- Этика / Эстетика
- Биология
- Нуҷум
- Асосҳои Иқтисодиёт
- Баҳисобгирии бухгалтерӣ
- Ботаника
- Геополитика
- Иқтисоди миллӣ
- Мантиқ
- Метрология
- Низоъшиноси
- Сотсиология
- Типология
- Ҳуқуқи бонкӣ
- Ҳуқуқи иқтисодӣ ва молиявӣ
- Статьи на русском языке
- Краткое содержание
- Лекции и рефераты по дипломатии
- Лекции и рефераты по культурологии
- Лекции и рефераты по правоведении
- Лекции и рефераты по экономике
- Лекции по философии
- Лекции по экологии
- Предмет антропология
- Рефераты и лекции по геополитике
- Концепции современного естествознания
- Всемирная история
- Интересные факты и происшествии
- История Америки
- История Ислама
- История Китая
- Лекции по Психологии
- Articles in English
- O'zbek tilida maqolalar
- O'zbek adabiyoti - Ўзбек адабиёти
- Jahon adabiyoti - Жаҳон адабиёти
- Astronomiya - Астрономия
- Biologiya - Биология
- Informatika - Информатика
- O'zbekiston tarixi - Ўзбекистон тарихи
- Jahon tarixi - Жаҳон тарихи
- Dunyo dinlari tarixi - Дунё динлари тарихи
- Psixologiya - Психология
- Davlat va huquq asoslari - Давлат ва ҳуқуқ асослари
- Ma'naviyat asoslari - Маънавият асослари
- Nemis tili - Немис тили
- Rus tili - Рус тили
- Ingliz tili - Инглиз тили
- Fransuz tili - Франсуз тили
- Ona tili - Она тили
- Tadbirkorlik asoslari - Тадбиркорлик асослари
- Chaqiruvga qadar boshlang'ich tayyorgarlik - Чақирувга қадар бошланғич тайёргарлик
Бугун дарсда қуйидагилар билан танишасиз: Никоҳ шартномаси. Никоҳ шартномаси шакли ва мазмуни. Никоҳнинг тугатилиш асослари.Подробнее
Bugun darsda quyidagilar bilan tanishasiz: Nikoh shartnomasi. Nikoh shartnomasi shakli va mazmuni. Nikohning tugatilish asoslari.Подробнее
Бугун дарсда қуйидагилар билан танишасиз: Эр ва хотиннинг умумий мулки.Эр ва хотиннинг умумий мол-мулкка эгалик қилиши, ундан фойдаланиши ва уни тасарруф этиши. Эр ва хотинлардан ҳар бирининг мулки.Подробнее
Bugun darsda quyidagilar bilan tanishasiz: Er va xotinning umumiy mulki. Er va xotinning umumiy mol-mulkka egalik qilishi, undan foydalanishi va uni tasarruf etishi.Подробнее
Бугун дарсда қуйидагилар билан танишасиз: 1) Оила ҳуқуқининг конститутсиявий асоси. 2) Ўзбекистон Республикасининг Оила кодекси.Подробнее
Бугун дарсда қуйидагилар билан танишасиз: 1) Ўзбекистон Республикасининг Конститутсияси давлатнинг ҳуқуқий асоси.Подробнее
Ўзбекистон – суверен демократик республика. Давлатнинг «Ўзбекистон Республикаси» ва «Ўзбекистон» деган номлари бир ма’нони англатади. Ўзбекистон Республикасининг Конститутсияси, 1-модда Подробнее
Ўзбекистон Республикасида Ўзбекистон Республикаси Конститутсияси ва қонунларининг устунлиги сўзсиз тан олинади.Подробнее
Bugun darsda quyidagilar bilan tanishasiz: Er-xotin huquq va majburiyatlarining vujudga kelishi. Er va xotinning familiya tanlash huquqi.Подробнее
Бугун дарсда қуйидагилар билан танишасиз: Эр-хотин ҳуқуқ ва мажбуриятларининг вужудга келиши. Эр ва хотиннинг фамилия танлаш ҳуқуқи.Подробнее
Бугун дарсда қуйидагилар билан танишасиз: Никоҳ тушунчаси. Никоҳ тузиш тартиби. Никоҳ тузишнинг ихтиёрийлиги. Никоҳ ёши. Никоҳ тузишга монелик қиладиган ҳолатлар.Подробнее
Bugun darsda quyidagilar bilan tanishasiz: Nikoh tushunchasi. Nikoh tuzish tartibi. Nikoh tuzishning ixtiyoriyligi. Nikoh yoshi. Nikoh tuzishga monelik qiladigan holatlar.Подробнее
O‘zbekiston – suveren demokratik respublika. Davlatning «O‘zbekiston Respublikasi» va «O‘zbekiston» degan nomlari bir ma’noni anglatadi. O‘zbekiston Respublikasining Konstitutsiyasi, 1-modda Подробнее
O‘zbekiston Respublikasida O‘zbekiston Respublikasi Konstitutsiyasi va qonunlarining ustunligi so‘zsiz tan olinadi.Подробнее
Davlat hokimiyati idoralarining vakolati, harakat doirasi inson va fuqarolarning huquq va erkinliklari ko‘lami bilan cheklanadi.Подробнее